Sećanje na Boga

 

Nakon Gurdjijevljeve smrti 1949. godine dok je Pariska grupa počela da formira svoju filijalu večito nemirni John Bennet je, kako se kaže "osmotrio  horizont" , došao do odredjenog zaključka. Bez odlaženja suviše daleko,  shvatio je da je njegov učitelj u svojoj knjizi  "Susreti sa izuzetnim ljudima" napisao "Bahauddin Naqshband" na alfabetu drugog jezika pod nazivom "Bogga Edin", Bokhoran derviš.  Ushićen ovim tragom  zaputio se da traži vodju Naqshband Sufi reda, gde je konačno i upoznao velikog šeika Abd Allah ad-Daghestani-ja. Od tada, taj susret je otvorio protok ljudi izmedju ove dve tradicije. Zbog ovog kao i drugih razloga, mnogi Gurdjijevljevi sledbenici od tada gledaju sa čežnjom na Naqshband Sufi red. Benet je pratio učenja nekoliko Khwajagan majstora, koji su takodje bili vodeći ljudi tog reda. Jedan od njih veliki šeik, Khwaja Abdul Khaliq al-Gujdawani, koji je bio jedanaesta karika u lancu Naqshbandi nasledja, koristio je osam metoda da što slikovitije opiše način na koji može da se stekne svesnost. Mawlana Shaykh Hisham Kabbani je uključio ova i dao znatno potpunija objašnjenja u svojoj knjizi - "The Naqshbandi Sufi Way - History and Guidebook of the Saints of the Golden Chain" Nakšabandi Sufi metod – Istorija i vodič Svetitelja zlatnog lanca.

U ovom trenutku pre nego što kod publike odredjeni izrazi i molitve izazovu možda neki "strani" osećaj jer su odgajani u tradiciji druge veroispovesti,  treba reći sledeće:

Sufisti su mistici i Sufizam nije ni religija niti filozofija. Sufizam je jednostavno način življenja. Ovaj mistični Naqshbandi  sufi red datira od pre više hiljada godina, kada nisu ni postojale religije kao što su Bramanizam, Islam, Budizam, Hrišćanstvo i druge.  Naqshabandi učenje je drevna mudrost koja je izvan i iznad svih varijacija koje su poznate u svim svetskim religijama. Ona je njen koren. Ona je mesto koje sve ujedinjuje. Sufi mistici u svim religijama prepoznaju  Ono što je zajedničko i često citiraju  mudrosti koje su deo zajedničkog učenja, o kojoj su pričali i Mojsije i Isus i Buda i Mohamed i drugi.  Sufije uključuju sve, zato što oni VOLE, njihov RAD je LJUBAV.  Druge religije to zovu Bog,  ali oni smatraju da čak i značenje same reči Bog ograničava to što on JESTE, LJUBAV.

.

Poreklo Sufista je toliko drevno, drevno kao i čitavo čovečanstvo.  Sa kolena na koleno prenosilo se da je njihovo učenje starije čak i od Vedske tradicije iako najstariji podaci govore da je u to vreme nastao mistični red koji se u to vreme zvao Kamal Pash ili oni koji nose "kabanice od vune". Pripadnici tog reda su lutali od zemlje do zemlje u potrazi za istinom, bez obzira ko je govorio o njoj. Voleli su da je slušaju toliko,  da su odlazili kod svih proroka, sve do Isusa Hrista i Mohameda.  Ali malo je poznato da se Avatari manifestuju na svakih 600 do 1300 godina, te da u današnje vreme,  u nekim od tih krugova se govori o poslednjem Avataru našeg doba Meher Babi. Da li je to istina ili ne, ne možemo u ovom trenutku da znamo, ali možemo da naslutimo čitajući knjigu "Savršeni učitelji".

Sufi mistici žive na svim kontinentima i poznato je da ne idu u crkve, džamije, sinagoge jer  znaju da je Bog svuda Prisutan, On je za njih sve što postoji i diše. Bave se uobičajenim poslovima. Uglavnom žive skromno i imaju porodice. Običan svet ih ne može prepoznati ukoliko oni to ne žele iz odredjenog razloga. Postoji verovanje da je jedan  od njih  bio i Gurdjijev.

8 Metoda velikog šeika i Naqshabandi
mistika koje se preporučuju za duhovni razvoj i u kojima možemo pronaći sličnosti sa raznim učenjima:

1. “Svesno Disanje”

 

Svaki udah koji je uzet bez prisustva ( osećanja Boga ) je mrtav, dok suprotno, svaki udah uzet sa osećanjem zahvalnosti Bogu         ( Komentar: slično kao i u Hrišćanstvu  sa osećanjem – Slava, Hvala Tebi Gospode ) i svojim prisustvom je živ i povezan sa Njegovom prisutnošću. Iako je ovo neka vrsta molitve sa nijansom, njena primenjivost i važnost  u odredjenim  učenjima je potpuno jasna.

2.”Posmatraj svoje korake”

 

Spuštanje pogleda ka stopalima će eliminisati mnoge zbunjujuće i uznemirujuće slike tokom čitavog dana, ujedno to je i znak poniznosti. Iz Gurdjijevljevog aspekta rada, ova metoda pomaže da se spreče mnoge razorne identifikacije koje nas grabe u svakom trenutku stvarajući stalno rastuće posledice asocijacija i sanjarenja. Na prvi pogled ova vežba zvuči jednostavno. Nepropustite  da je radite  uz vašu svakodnevnu vežbu sećanje sebe.

3. “Povratak kući”

 

Putovanje iz sveta kreacije do sveta Tvorca ili Boga je napravljeno u dve faze: Prva faza, je spoljašnje putovanje, u kojoj treba pronaći istinskog učitelja. Druga faza,  je unutrašnje putovanje, pročišćenje srca dok uživate u radu na vežbama koje dobijate. Izraženo u terminima rada, pronadjite svog učitelja i počnite svoj zadatak razvijanja nivoa bića i čišćenja svoje mašine.

4. “Stanje izolovanosti u masi”

 

Postoje dve vrste izolovanosti: spoljašnja i unutrašnja. Spoljašnja izolovanost ili samoća zahteva odredjeni vremenski period, kako bi se sprovele specifične vežbe. Unutrašnja samoća znači da spolja budeš zajedno sa ljudima, ali iznutra sa Bogom. Naqshbandi metod uključuje oba načina, ali obično stavljaju naglasak na drugi. Gurdjijevljevi sledbenici naširoko citiraju sledeću Sufi izreku:  "Budi u svetu, ali ne budi deo njega"

5. “Nemogućnost da se živi bez  stalnog sećanja” 

 

Ova vežba je poprilično slična nekim vežbama opažanja putem osećanja, koja je radjena u Gurdjijevim vežbama  "Ja Jesam".  
Postoji izraz, “la ilaha ill-Allah,” (Nema Boga, osim Alaha, se ponavlja bezbroj puta). Sa svakim delom tog izraza, meditant „izgovara“ svaku reč iz različitih delova tela u odredjenom rasporedu.  ( Komentar:  Tragač na IV putu u zavisnosti od svoje veroispovesti takodje može da se upozna sa praksama svoje religije. Na primer, sa praksama ezoteričnog Hrišćanstva  Svete Gore – Athosa, koje su skoro identične sa navedenim ovde.  Primer: Umno srdačna molitva ili Isusova molitva: "Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me" ( Oh, Lord Have Mercy on Me ) ili na primer osećanje prisustva Boga i zahvalnost kroz osećanje ("Slava Tebi Gospode").

6. “Neprekidno ponavljanje” 

 

To je praksa spominjanja Boga  koja se zove dhikr ( Zikr ). Cilj je postizanje  sjedinjenja sa Njim - Prizivanje Boga da bi postepeno integrisali  kap po kap svesnosti  o jedinstvu sa Voljenim,  koje je ključni faktor misticizma uopšte – za Gurdjijevljevog sledbenika, upozorenog  na  fatalno rascepano stanje njegovog bića, potraga za jedinstvom sa Onim od gore, poprima poseban značaj. 
(Komentar: Stalno pominjanje i prizivanje Boga naravno postoji i u Hrišćanstvu. Naglasio bih opet značaj molitvi, pojanja, i naravno najsvetije Liturgije, Mise ( tajna Svetog Pričešća ) koja ima značaj udruženog prizivanja i sjedinjenja sa Voljenim kao u jednoj od dve vrste Sufi zikr-a to je onaj koji se izvodi u tišini.)

Zikr u tišini  ( dhikr ) je ponavljanje jedne svete reči ili fraze ali najčešće jednog od svetih imena ili atributa Boga. ( U islamu postoji 99 svetih imena za Boga. Možete pogledati sledeći link:

http://ikc-berlin.de/bosnisch/html/lailahe-illellah/Allahova-lijepa-imena.htm i pokušati da izgovorite svih 99 imena posmatrajući osećanja koja će u vama to da izazove.) 

Prema ezoteričnoj tradiciji reč Allah se sastoji od reči Al i Lah. Jedno od tumačenja za to je "Ništa", tako da se reč Allah može razumeti kao "ništa" ( the nothing ). Dakle, ime Allah sadrži suštinu  sufi učenja: da se postane ništa, da se bude poništen u Bogu, tako da sve ono što preostaje bude njegova Beskonačna Praznina. 

Jedna od misterija  na Sufi  putu o kojoj se govori je, da nas ta Praznina,  nesebično voli. Ona nas toliko voli sa osećanjem intimnosti, nežnošću i razumevanjem, da naš um ( a koji je prepreka na duhovnom putu )  ne može To da shvati. To što nas voli dolazi iz unutrašnjosti našeg srca, iz jezgra našeg sopstvenog bića. Ona od nas nije odvojena. 

Sufije sebe zovu ljubavnici i to Nepostojanje tj. Božansko prisustvo za njih je Najveći Voljeni u čijem se zagrljaju potpuno gube i nestaju.

U smirenom Zikru, tihim izgovaranjem i ponavljanjem Njegovog imena AL kroz udah i Lah kroz izdah ( Može i reč Bog kroz udah i izdah ili kao što rade monasi na Atosu - Bog moj - udah, Gospod moj - izdah ) oni  pamte Voljenog.  Sa svakim ciklusom disanja vraćaju se suštini unutar srca i žive uspomenu i sećanje na ljubav koja ih spaja sa Njim. Praktikujući Zikr što češće , oni uvode tu tajnu u njihov svakodnevni život. 

Mora se skrenuti pažnja da su  tehnike bazirane na osećanjima i da ih ne treba raditi samostalno bez vodjstva  učitelja.

Evo šta kažu neki od Sufi učitelja: "Ponavljanjem Njegovog imena kroz svakodnevne uobičajene aktivnosti ( opet isto kao i u Hrišćanstvu izgovarnjem Isusove umno srdačne molitve ) kao što su hodanje, vožnja, kuvanje, čišćenje, rad u polju ili u fabrici, mi ubrizgavamo Njegovo ime u sve što radimo. Kuvanjem sa zikrom mi u hranu impregniramo sećanje na njega. Čišćenjem neke prostorije mi čistimo sa njegovim imenom.  Ležeći budni pred spavanje ili tokom dana mi ponavljamo ime našeg Voljenog."
link

Drugi, bučni dikhr koji je ekstreman, izvodi se u polu hipnotičkom zanosu. Pogledajte.
https://www.youtube.com/watch?v=ZqZClRbKNUM:

Oba pristupa imaju isti cilj, da se na ljubavnika spusti Božija milost, da se svaka ćelija njegovog tela ispuni Božanskim prisustvom, ali treba znati da taj trenutak koji se iščekuje i za kim se žudi ( treba skrenuti pažnju na to da je iščekivanje prepreka na tom putu. Naglasak se stavlja na žudnju za sjedinjenje sa Njim i prepuštanjem Njegovoj Volji ) ne zavisi toliko od njegovog htenja, već je to mogao bih reći na osnovu ličnog iskustva,  više čin neke druge Volje, Volje odozgo.  Naravno šansu za doživljaj direktnog   iskustva sa Istinom, Bogom, koje su uvek propraćene osećanjem  ljubavi, jedinstva svega što postoji, imaju oni koji se sećaju sebe,  koji su razvili sposobnost  transformacije negativnih emocija i koji su prikupili finije supstance. Više o tome možete pročitati u knjizi "U potrazi za čudesnim" od Uspenskog u devetom poglavlju gde se govori o pretvaranju supstanci u finije, gde je ljudski organizam predstavljen kao trospratna fabrika. ( Do 768, Do 192, Do 48.itd )

U Kosmosu postoji jedan ritam, jedan sklad,  i ukoliko neko teži spoznaji  doći će i trenutak nakon niza  napora,  kada će osetiti harmoniju  sa svim što ga okružuje. Doživeće jedinstvo svega pod upravom Voljenog, koje je propraćeno istovremeno osećanjem i tuge i radosti ( to se najčešće dogadja tokom izvodjenja "Svetih pokreta" kod Gurdjijeva ). Tuge zbog odvojenosti od onog čemu čitavog života teži, od onog što je njegov praizvor, kao i radosti zbog osećanja da ga je Ta sila, Bog, Voljeni  prigrlila kao otac ili majka u naručje i da je to trenutak za koji zna da je njegov povratak kući, tamo gde pripada, istovremeno znajući da nikada nije ni otišao Odatle,  jer je To svo vreme bilo prisutno sa njim i oko njega. 

To je čaroban trenutak koji se čeka i za kojim duša vapi hiljadama godina ne bi li  ispunila svoju svrhu, igru,  da u stvari To spozna Samog Sebe kroz vas, njegovo ispoljenje. Osećanje ljubavi koje tada ispunjava čitavo biće onih koji to osećaju ne može da se opiše ili prenese običnim jezikom, ali ono što prati takvo iskustvo jedinstva, ljubavi, spoznaje, jesu skoro uvek  suze koje se bez ikakve kontrole slivaju niz njihove obraze, da li  zbog tuge što su toliko dugo bili odvojeni od Njega, krivice što su napustili Sebe (To) svojom voljom, hirom, živeći u disharmoniji, živeći i dišući kroz čitav život sa  sebičnim, egoističnim osećanjem "Ja"( uobičajeno je i da se pojavi osećaj sramote, jer identifikacija jeste greh ) , umesto "On", jer samo "On" i postoji,   ili zbog radosti što JESU  imali bliski susret sa Onim što Je oduvek Bilo, što Jeste i što će zauvek Biti. U tom trenutku one su simbol Istine i odraz Njegove tuge zbog njihovog  umišljenog ropstva i patnje koje proživljavaju. Zajedno sa tim osećanjem postoji još jedno skoro fizičko,  a koje ih tera da postanu što manji kao i zrnce prašine  i da ničice padnu na zemlju pred, figurativno rečeno, Njegova stopala.

7.“Stražarenje” 

 

Ovo je praksa čuvanja srca od loših žudnji. Takva pažnja, održavana kontinuirano, čak i 15 minuta, smatra se velikim uspehom. Oni Gurdjijevljevi učenici koji su se borili sa izvodjenjem  vežbe neizražavanja negativnih emocija postizali su veći uspeh ukoliko su te poteškoće savladavali na njihovom samom izvoru.

8.“Stalno Sećanje - Stalno Razmišljanje”

 

Ovaj izraz odgovara  stvarnom postizanju uzdizanja srca do stanja  Božanske prisutnosti. Ono označava trenutak oslobodjenja od egoističnih, zlih i nestvarnih misli. Ovim neprekidnim činom su  potpuno obuhvaćeni stvarnost, jedinstvo i istina. Ovo se manifestuje  na nivoima koji se pripisuju višim nivoima ljudi ( čovek 5, 6, 7 ) koji su opisani u učenju Gurdjijeva.

Ove tehnike iz dvanaestog veka učitelja Naqshbandi sufi reda naglašavaju ekstremnu važnost u potrazi za sticanjem svesnosti. Dok učenik Gurdjijeva može da smatra važnim izbor i širinu ovih načela, može postojati i izvesno naknadno osećanje  zbrke ili zabune prekomernih religijskih kalupa ovih metoda. U najmanju ruku to je osnovno pitanje ( ključna tačka ) u ovim poredjenjima. Put sufija ka svesnosti uvek donosi osećanje jedinstva sa Bogom. Medjutim, nakon pažljivog ispitivanja i kroz kritičan ugao vidjenja, predstavljanje ovog elementa ne može biti toliko strano iz Gurdjijevljeve perspektive kao što to izgleda na prvi pogled.

Za trenutak treba razmisliti o dijagramu svesti od Rodni Kolinsa koji se nalazi u njegovoj knjizi Teorija Božanskih uticaja. Na zahtev njegovog učitelja, on kao miljenik Uspenskog je preuzeo na sebe zadatak da poveže ideje rada sa različitim granama moderne nauke. Rezultati su bili impresivni, i niko do sada nije pokušao da napravi fino poredjenje kao što je to on uradio. 

U tri jednostavna dijagrama koje vidite dole na priloženoj slici, Kolin je formirao elemente pamćenja sebe i istražio vezu izmedju njih. Njegov dijagram je prikazan u tri faze.

Prvi. Neko posmatra drvo u stanju fascinacije ( očaranosti ). Strelica pokazuje jedan pravac, zato što energija pažnje ( posmatranja ) teče samo u jednom pravcu - spolja.  Posmatrač se svodi na jednu tačku - on je zaboravio sebe. To je uobičajeno stanje naše svesti, pogubno i karakteristično bezumno stanje zadubljenosti koje nam isisava energiju ka stvarima koje nas okružuju. 

Drugi dijagram, slikovito prikazuje podeljenost  pažnje. Ovde posmatrač  vidi zajedno i drvo i sebe  kako gleda u drvo. On je podelio svoju pažnju i usmerio  deo svoje svesti i nazad na sebe. Ali to znači da u drugom dijagramu i dalje postoji identifikacija, tj.posmatrač i posmatrano.  Ovo bi nazvali  podeljena pažnja, a može da se zove i prisutnost koja donosi vidjenje ali nikako ne može biti svesnost. U Gurdjijevom učenju to se zove sećanje ili pamćenje sebe.

Treća sila nije pamćenje sebe, jer pojavljivanje svesnosti ili treće sile je prava retkost. Ona je fenomen, čudo.  Po definiciji, u Gurdjijevom učenju taj fenomen mora da manifestuje zakon trojstva ( zakon tri ), u igru mora da uvede treću silu.

Treći dijagram prikazuje tu treću objedinjujuću silu i njenu poziciju u kruženju.  Treća sila je Svesnost, Jedinstvo sa svim što postoji, Bog.  Posmatrač ovde deli svoju pažnju, ali istovremeno njegova svest je otvorena ka višoj sili ( ne iščekuje ništa, ničemu ne teži. Potpuno je otvoren na sve i oseća da je sve na svom mestu i da ništa ne treba da se izmeni ), koja obuhvata i omogućuje potpuni čin vidjenja. U trećoj sili posmatrač i posmatrano  dolaze do trenutka, tačke,  kada se poništava razlika izmedju njih, gde se poništava razlika izmedju subjekta i objekta posmatranja, i tada i posmatrač i posmatrano postaju jedno. Taj trenutak  je jedinstven i bezvremen, te nakon njega posmatrač kasnije može samo da priča o tome, ali takvo stanje svesti i znanja ne može i da zadrži.  Osobe koje  dožive to iskustvo prave uobičajenu grešku tako što se umom vezuju za  doživljeni trenutak iz prošlosti pokušavajući da ga ponovo  ožive razmišljajući o njemu , pretvarajući doživljeno u  identifikaciju, maštu, uspavanost, ponos ili hvalisanje, pa čak i napuštanje rada na sebi zbog umišljanja da je to što su doživele  deo trajnog prosvetljenja.

Kao što je rekao Gurdjijev  trenutak kada se susretnu te tri sile, je početak Ljubavi i praktičaričari na IV putu  bez da se pitaju ili ne, ukoliko pošteno ulažu napor da se sećaju sebe neminovno ulaze  u zagrljaj sa, onim od čega su možda bežali glavom bez obzira,  Religijom – učenjem o jedinstvu sa Bogom.


https://www.facebook.com/chimera.griffin
https://www.facebook.com/Gurdjijev