CHARTRES KATEDRALA * SVETA GEOMETRIJA

Dragi "radniče" koji si pratio prethodne članke na FB strani Gurdjijev i koji si odgonetnuo  zagonetku i time dobio rešenje tj. lozinku za gledanje filma o Svetoj Geometriji, sigurno si se potrudio da sklopiš sve u jednu celinu, kako bi ti se film prikazao. Čestitam ti, jer si se potrudio. Ulažući napor ugledao si drugu dimenziju iako na prvi pogled sve izgleda površno kao i  svet u kome živimo gledajući očima čoveka 1, 2 i 3.

Za one druge koji su videli šta se nalazi u slici, a nisu uspeli da formiraju lozinku za pristup filmu, predlažem da dobro pročitaju članak a posebno pitanje ispod slike.

Ah ti treći koji i dalje osećaju nemoć te odustaju i mole za pomoć u vidu krajnjeg rešenja, neće  moći da ga odgledaju osim ukoliko im neko od ovih gore ne ponudi na tacni rešenje. Pomažući im na takav način uradili bi potpuno suprotnu stvar koja bi se odrazila i na vas kad tad.

Ovaj dokumentarni film je jedinstven u pokušaju da objedini informacije, u vezi  arhitektonskih obeležja Chatress Katedrale u Francuskoj, pomoću kojih treba da proniknemo u dubinu značenja i svrhu tog svetog mesta, za nas obične ljude - misteriju. Da li takva sveta mesta zaista postoje? Kakav uticaj bi ona imala na nas ukoliko bi se otvorili na njihovu energije.

Na koji način Chartres katedrala može biti shvaćena, ako je sagledamo u granicama njene tajne svete geometrije? Sat vremena filma je suviše kratko da se odgonetnu sve  tajne, ali ipak gledaocu može da ukaže na njena dublja značenja. Dokumentarni film ima za cilj da podjednako da polet, oduševi i inspiriše i ostavi gledaoca sa osećanjem nade da je deo šire zajednice, koja je sposobna da radi zajedno u harmoniji, kao i oni koji su izgradili Chartres Katedralu u 12 veku u Francuskoj.

Znamenite vitražne slike Chartres Katedrale, markantni radovi u kamenu i kipovi, famozni lavirint i predivna muzika Američkog kompozitora Ričard Einhorn-a, predstavljeni su smislenim komentarima. Profesor Keith Critchlow kao vodeći stručnjak u oblasti svete geometrije i arhitekture, do tančina razotkriva njegova lična saznanja o katedrali, te nas vodi  znanjem i mudrošću kroz ovaj film. 

Malcolm Miller, veoma poznati autor, i vodič kroz katedralu, nudi nam njegovu ličnu perspektivu o katedrali i Hrišćanskim simbolima.  Ovaj dokumentarni film predstavlja savršenu odskočnu dasku za sve one koji se zanimaju za sve  što je sveto. Ovo je jedan savršen izvor za studente arhitekture i sve one koji žele da znaju više o srednjovekovnim gradjevinama, Evropskoj istoriji i kulturi.

Pre nego što odgledate film pročitajte odlomak iz knjige Belzebubovi razgovori sa unukom - 40 poglavlje - čisto da bi raspalili vatru znatiželje pred onim što ćete možda videti.

"Pretpostavimo, na primer, da je onaj koji vodi datu ceremoniju, žrec ili, prema savremenom izrazu, sveštenik, trebalo da podigne ruke ka Nebu. Ta poza, u skladu sa Zakonom Sedmostrukosti, strogo zahteva da pri tome njegove noge stoje u određenom stavu; ali ti vavilonski naučnici namerno nisu noge onoga koji vodi ceremoniju, postavljali onako kako su ovi obično stajali u skladu sa zakonom, već "drugačije". Upravo su u tim "odstupanjima" od zakona, u pogledu poza učesnika date religiozne ceremonije, naučnici prve grupe, putem takozvane opšteprihvaćene "azbuke", prikazivali one ideje koje su nameravali da prenesu budućim generacijama."

"U utorak, na dan arhitekture, naučnici koji su pripadali drugoj grupi, donosili su razne modele zgrada i drugih konstrukcija. Ni oni te zgrade nisu planirali strogo poštujući stabilnost, koja proističe iz Zakona Sedmostrukosti, niti onako kako su ostali automatski naučili da grade, već "drugačije". Na primer, prema svim podacima, kupole određene konstrukcije treba da se oslanjaju na četiri stuba određene debljine i visine. Ali oni su te kupole postavljali na samo tri stuba i pri tome su izračunavali osno opterećenje, koje je delovalo na svaki stub, kao i unutrašnje osno naprezanje u stubu ne samo u slučajevima sa tri stuba, već i za razne druge neobične kombinacije koje dopušta Zakon Sedmostrukosti, poznat u to vreme mnogim običnim ljudima; drugim rečima, oni su izračunavali stabilnost stubova i njihove dimenzije, polazeći uglavnom od težine same kupole. Pri tome su, naravno, dimenzije stubova morale biti drugačije nego kada se kupola oslanjala na četiri stuba."

"Ili, uzmimo drugi primer: određeni kamen temeljac, u skladu sa već rečenim, na osnovu vekovne prakse i tačno smišljenih proračuna ljudi što poseduju Um, treba da ima potpuno određenu masu, adekvatnu opterećenju koje trpi; ali oni su, naprotiv, postavljali kamen temeljac koji se prema masi unekoliko razlikovao od gore navedenog; zbog toga su na osnovu Zakona Sedmostrukosti morali da vrše proračune mase onoga kamena koji se nalazi ispod, tako da on može da izdrži težinu onoga koji ga pritiska odozgo. Isti proračun je bio potreban i za kamen koji se nalazi ispod toga kamena, itd."

"I upravo postavljajući te kamenove u tako neobičnim arhitektonskim kombinacijama, koje proističu iz Zakona Sedmostrukosti, oni su takođe putem opšteprihvaćene "azbuke", zapravo zapisivali sadržaj izvesne korisne informacije."

"Ta grupa naučnika iz kluba Pristalica Legomonizma je takođe u svojim mini likovima ili modelima pretpostavljenih konstrukcija, izrazila zakon "Dejvibrickara", to jest zakon "dejstva vibracija, nastalih u atmosferi ograničenih prostora".

"Taj zakon, čije poznavanje nije došlo do savremenih Zemljana, bio je tada poznat svima koji su dobro znali da dimenzije i forma zatvorenog prostora, kao i zapremina vazduha koju on sadrži, na određen način utiču na ljude."

"Primenom toga zakona oni su izrazili različite ideje o kojima ću ti sada govoriti."

"Pretpostavimo da je u skladu sa karakterom i namenom neke zgrade u skladu sa Zakonom Sedmostrukosti, kao i sa utvrđenom vekovnom praksom, trebalo da njen enterijer u određenom redosledu izazove određena osećanja."

"Onda su, u skladu sa zakonom Dejvibrickara, enterijer svoje pretpostavljene zgrade napravili u takvom maniru da su se kod čoveka, koji u tu zgradu ulazi, morala pojaviti određena osećanja, ali ne prema redosledu koji je uobičajen, već prema drugačijem. Oni su upravo u ta odstupanja od uobičajenog redosleda osećanja uneli ono što su hteli da prenesu potomcima."

 

https://vimeo.com/126391391

OBJEKTIVNA UMETNOST

Iz knjige u potrazi za čudesnim.

Ja ne zovem umetnošću sve ono što vi zovete tako, ono što je jednostavno rečeno mehanička reprodukcija, imitacija prirode ili drugih ljudi, ili jednostavno fantazija, ili pokušaj da se bude originalan. Stvarna umetnost je nešto sasvim drugo. U umetničkim radovima, naročito radovima prastarih umetnosti srećete mnoge stvari koje ne možete objasniti i koje sadrže ono nešto što ne osećate da postoji u modernim umetničkim radovima. Međutim pošto ne shvatate koja je razlika ubrzo to zaboravljate i nastavljate da sve uzimate kao jednu vrstu umetnosti. A ipak postoji ogromna razlika između vaše umetnosi i umetnosti o kojoj ja govorim. U vašoj umetnosti sve je subjektivno umetnikovo opažanje ovog ili onog osećaja; oblici kojima pokušava da izrazi svoje osećaje kao i viđenje ovih oblika od strane drugih ljudi. U jednom istom fenomenu jedan umetnik može osetiti jednu stvar a drugi nešto sasvim drugo. Jedan te isti zalazak sunca može izazvati sreću u jednom umetniku, a tugu u drugom. Dva umetnika mogu pokušati da izraze jedno te isto viđenje sasvim različitim metodama, različitim oblicima; ili pak sasvim različita viđenja istim oblicima — u skladu sa načinom podučavanja koji su imali, ili sasvim suprotno tome. A gledaoci, slušaoci, ili čitaoci će videti, ne ono što umetnik želi da im prenese ili ono što je on osećao, već ono na šta ih oblici, kojima se umetnik izražava, podsećaju. Sve je subjektivno i slučajno, hoću da kažem, zasnovano na slučajnim asocijacijama — utisak umetnika i njegove 'KREACIJE' (naglasio je reč »kreacija«), viđenje gledalaca, slušalaca ili čitalaca.

U stvarnoj umetnosti ne postoji ništa slučajno. To je matematika. Sve u njoj se može izračunati, sve se može znati unapred. Umetnik ZNA i RAZUME šta želi da prenese i njegov rad ne može u jednom čoveku izazvati jedan utisak a u drugom drugi, pretpostavljajući, naravno da govorimo o ljudima istog nivoa. Uvek će, sa Matematikom tačnošću, izazvati jedan te isti utisak.

U isto vreme isti umetnički rad će izazvati različite utiske na ljude različitih nivoa. Ljudi nižih nivoa ne mogu iz takvog rada primiti ono što mogu ljudi višeg nivoa. To je stvarna, OBJEKTIVNA umetnost.

Da li takvi objektivni umetnički radovi postoje i danas? - upitao sam.

Naravno da postoje, odgovorio je g. Velika Sfinga u Egiptu je takvo umetničko delo, kao i neki istorijski znani arhitektonski radovi, određene statue bogova, i još mnogo drugih stvari. Postoje figure bogova, raznih mitoloških bića koji se mogu čitati kao knjige, samo ne umom, već emocijama, uz uslov da su dovoljno razvijene. Tokom naših putovanja po Centralnoj Aziji pronašli smo u pustinji pod nogama Hindu Kusha, čudnu figuru za koju smo prvo mislili da je neki prastari bog ili đavo. U početku je ona u nama jednostavno izazivala radoznalost. Međutim posle izvesnog vremena počeli smo da OSEĆAMO da je ova figura sadržavala mnogo toga, veliki, sveobuhvatan i neodvojiv kosmološki sistem. Polagano, korak po korak, počeli smo da odgonetamo taj sistem. Bilo je to u telu figure, u njenim nogama, u njenim rukama, u njenoj glavi, u njenim očima i njenim ušima; svuda. Na celoj statui nije bilo ničeg slučajnog, ni bez određenog značenja. Polagano smo počeli da shvatamo cilj ljudi koji su sagradili statuu. Počeli smo da osećamo njihove misli, njihova osećanja. Neki od nas su čak mislili da vide njihova lica, da čuju njihove glasove. Na kraju smo shvatili značenje onoga što su želeli da nam prenesu od pre mnogo hiljada godina, i ne samo značenje, već sva osećanja i emocije. To je zbilja bila umetnost.

Sad vidite da umetnost nije samo jezik već nešto mnogo veće. I ako povežete sve što sam sad rekao sa onim što sam ranije govorio o različitim nivoima čovekovog bića, razumećete ono što je rečeno o umetnosti. Mehaničko čovečanstvo se sastoji od čoveka broj 1, broj 2 i broj 3, a za njih, naravno, postoji samo subjektivna umetnost. Objektivna umetnost zahteva barem povremeni bljesak objektivne svesnosti; da bi se taj bljesak pravilno razumeo i upotrebio, potrebno je veliko unutrašnje jedinstvo i jaka kontrola nad samim sobom.

SVETA PLANETA PURGATORY

MAJSTOR EKART

Hrišćanski misticizam : MAJSTOR EKART

Majstor Ekart

Rezultati prefinjene skolastičke dijalektike nisu mogli da zadovolje religiozne potrebe mase, te je svakako to i pojačalo težnju za neposrednim, mističkim saznanjem Boga. Jedan od najvećih predstavnika nemačkog misticizma i njegov osnivač je "Majstor" Ekart (Meister Eckhart, 1260-1328. godine), nemački dominikanac koji je prvo prošao kroz školu Tome Akvinskog.


Praosnov svih stvari, Božanstvo, moralo se po Ekartu otkriti u božanskoj troičnosti i stvoriti svet koji nije drugo do večno samootkrivanje Boga. Bog je prvo stvorio Sina, Božansku Reč (Logos), a posle je stvorio, ni iz čega, i sav svet prema večnim idejama u svom duhu. Sve stvari, prema tome, postoje u koliko su u Bogu. Sve proizilazi iz Boga i sve žudi natrag ka Bogu. Zlo je samo nedostatak božanskog bića, upravo ništa. I duša čovekova, okrenuta s jedne strane materijalnom svetu, okrenuta je s druge strane Bogu. Bog se rađa - rađa svog sina - u dnu naše duše, kad živimo po Njegovoj volji, moralnim životom. A prava moralnost se ne sastoji u spoljašnjim delima nego u tome da se duša oslobodi osećanja i želja, i u tihoj unutrašnjoj molitvi potpuno preda Bogu i izgubi u Njemu. Tako i čovek postaje Sinom Božijim i samim Bogom. A Bog i sam traži dušu čovekovu da je sebi privuče, jer se sve vraća Bogu preko duše čovekove. Međutim, to biva samo u retkim momentima ekstaze. Zato je potrebno i moralno delanje, jer je i i to jedan od mnogih puteva koji vode ka Bogu.

Knjiga Božanske utehe 1
Knjiga Božanske utehe 2

SVE I SVJA

Na samom početku Belzebubovih razgovora sa unukom Gurdjijev skreće pažnju na to da suština njegovih ideja može biti potpuno neprimećena i da moramo da mislimo aktivno ne bi li pronikli u ono što nam saopštava. 

Pre nego što počne godišnja konferencija i pre nego što krenemo sa izveštavanjima sa nje pročitajmo ponovo odlomak iz prve glave "Budjenje Misli" kao uvod u naredna dešavanja.

"Pre nego što nastavim prvu glavu, koja služi kao uvod u ono što tek planiram da napišem, želim da u vašoj tek probudjenoj svesti saopštim činjenicu da ću u narednim glavama izložiti svoje misli takvim redosledom i sa takvom logikom da suština određenih realnih ideja može automatski da prođe mimo one "probuđene svesti",  koju većina ljudi iz neznanja smatra pravom svešću, ali koja je, kao što sam eksperimentalno dokazao - iluzorna. Moje misli se usmeravaju u oblast koju vi nazivate podsvešću, a ona je, po mom mišljenju, upravo realna čovekova svest. Ja želim da se ove koncepcije mehanički samorealizuju i transformišu u slabom površinskom sloju svesti kako bi čovek posle toga putem sopstvenog aktivnog mišljenja mogao da se pretvori ne u biće sa jednim, već sa dva mozga. Rešio sam da svakako učinim sve kako bi uvodni deo, koji treba da probudi vašu samosvest, mogao u potpunosti da opravda svoj cilj, prodrevši ne samo u vašu, po mom mišlju, iluzornu svest, već i u vašu realnu svest, prisilivši vas da prvi put mislite aktivno. U prirodi svakog čoveka, nezavisno od njegovog nasleđa ili vaspitanja, formirane su dve samostalne svesti koje nemaju ništa zajedničko ni po funkcijama, ni po načinu manifestovanja.

Jedna svest nastaje iz percepcije svih vrsta mehaničkih utisaka, razvija se slobodno ili pod tuđim uticajem i sadrži skoro sve reči koje su u stvarnosti samo prazni zvuci, a druga svest se formira delimično iz "prethodno fiksiranih materijalnih rezultata dobijenih usled zakona naslednosti, koji se sjedinjuju s odgovarajućim načelima ljudskog bića, a delimično i iz svesno izazvanih asocijativnih spojeva tih materijalizovanih rezultata'".

Ta druga ljudska svest, po svojim manifestacijama, nije ništa drugo do istorija, koja je, kao što sam upravo rekao, formirana od materijalizovanih rezultata naslednosti i ljudske delatnosti, i po mom mišljenju, zasnovanom na višegodišnjim istraživanjima realizovanim u izuzetno povoljnim uslovima, predstavlja dominantu u strukturi ljudskog mišljenja. Uzimajući u obzir ovo moje uverenje, koje će vam bez sumnje izgledati kao fantaziranje duševnog bolesnika, ja, kao što vidite, ne mogu sada da zanemarim tu drugu svest i zbog toga sam prinuđen da prvu glavu svog rada, koja služi kao uvodni deo za sve ostale, gradim tako da moje misli prodru u obe vaše svesti, kako biste ih vi spokojno usvojili." 

G.I.Gurdjijev Belzebubovi razgovori sa unukom. "Budjenje Misli".